Горан Остојић

Хуманост, достојанство, знање, способност и одговорност су особине које су га красиле. Био је војник, командант, а пре свега велики човек.

Био једном такав човек који је својим телом заштитио дете у унакрсној ватри.... Био једном један војник који је енглеску новинарку,  ухваћену у недозвољеном преласку границе, лично спровео и извукао из заседе терориста... Био једном један изузетан војник, један пилот једриличар, један потпуковник, један херој и витез...

Био једном велики Горан Остојић!


Ова фотографија је снимљена 1996. године када је Горан падобраном скочио заједно са својим бившим командантом, пуковником Стојаном Јовићем. Тада је седамдесетогодишњем Јовићу то био прво скок после двадесет година и одговорност за тај ризик Горан је преузео на себе. Поделили су и ризик и радост, а пуковник се дивио Горановој сигурности, лежерној храбрости и задивљујућој мирноћи , рекавши да са таквим командантом млађи поуздано полазе на скок и на било који други задатак.
 
Горан Остојић рођен је 1962. године у Бачком Добром Пољу. недалеко од Врбаса. Од најранијег детињства је био изузетан па са пет године креће у школу када се са родитељима сели у Јагодину а као веома успешан ученик завршава Гимназију у 17-тој години.
Још у детињству су га привлачиле различите активности из којих се могло предпоставити да ће једног дана постати изузетан војник. Био је  радио аматер, аеро-моделар, давалац крви већ са 13 година, а са 14 година постао је најмлађи падобранац у старој Југославији у Аеро клубу "Наша крила" и најмлађи једриличар а убрзо и пилот моторних авиона.
Привлаћили су га спортови који захтевају витештво и храброст. Волео је и карате и увек био спреман да прихвати најразличитије изазове.
Након завршене гимназије уписује Војну академију и бира смер пешадија. Академију завршава са одличним успехом и добија распоред у елитној 63. падобранској бригади.  Пролази кроз све официрске дужности, од командира вода и чете до начелника оперативне службе и начелника штаба бригаде. Током ратова у бившој Југославији учествовао је у ризичним операцијама попут евакуације аеродрома Церкалије, затим у акцијама у Бихаћу, Пули на Земунику код Задра а први падобрански скок у босанском раду био је током заузимања села Јадар у источној Босни.
Пошто је био на терену, није ни знао да је предвиђен за чин потпуковника нити је знао да управо тада води своју последњу битку. Погинуо је 28. јула 1998. године на југословенско-албанској граници код Јуника на Косову и Метохији борећи се против терориста.
Сећање на њега живи и данас захваљујући и нашој школи која носи његово име.

БистаУ холу наче школе, једне од најлепших у Србији, налази се и његова биста а његов дан и Дан школе "Горан Остојић" обележавамо сваког 21.маја.
Иза себе је оставио супругу Марину и сина Богдана.